Утицај савремених медија на повећање броја абортуса и ерозију породице

Стефан Вуковић, предсједник Евроазијског дипломатског центра, представник Међународне асоцијације „Генерали свијета – за мир“, члан Главне радне групе за дјецу и омладину Уједињених нација

У данашњем свијету којим преовладавају средства за масовно информисање све више се стиче илузија свјесности при доношењу одлука, људима се чини да доносе исправан избор. Током обраде огромног обима информација које пристужу са свих страна, како са радија и телевизије, а у дигиталној епохи све више са многих портала на интернету погрешан избор постаје последица све агресивније пропаганде нељудскости, порочности, неодговорности, као и култивисање антипородичног модела битисања. Нажалост, сходно томе, већина се не бави узроком него последицом што претежно доводи до ужасних примјера, а некад и кобних. Закашњела реакција, или како у народу кажу „накнадна памет“ не рјешава проблем јер се извор свих проблема крије у вриједностима и моделу понашања. То наглашавам јер многе групе (међу којима су и јавне личности – естрада, шоу програми) покушавају да наметну свој, претежно, накарадан образац као путоказ. Људи, посебно младе генерације које практично од постанка баратају „паметним“ телефонима и рачунарима, су и главни циљ за рашчовјечавање који под таквим информативним ударом копирају модел понашања многих јавних лица. Сама теорија друштвеног моделирања указује на то како помоћу масовних медија створити особу са унапријед утврђеним параметрима понашања. Народски речено, створити зомби биоробота. Циљ свега тога је јасан, пореметити вриједносне оријентације савременог друштва, тачније свести их само на чулна задовољства и материјално богаћење (од Homo Sapiens-а до Homo Consumer-а). Савремени свијет је презасићен, производимо више него што је потребно – „од игле до локомотиве“. Усађује се потреба да се сваке године купи нови модел телефона, прате такозвани модни трендови и томе слично. Тиме Човјек престаје да буде „мјера свих ствари“, а мјерило постају свакакве глупости. Ту је и одговорност родитеља који су дужни да заштите своје дијете и да му пруже Љубав, пажњу, радост, а не да све то „компензују“ трговином разних непотребних ствари које дјеца бирају јер им то нуди „екран“. Потребно је посветити се дјеци, а не их препуштити на милост и немилост свјетској интернет мрежи, алгоритму и суровом маркетинг окружењу. Модел „Узми све од живота“ без икакве цијене води у пропаст. Вулгарни часописи и жута штампа активно промовишу секс као забаву, а не као Божанску везу двије Душе које су се Љубављу спојиле и теже продужетку Рода. Такође, изругљују се телегонији, мајчинству и све у свему који год модел те матрице узели сваки је једнако штетан. Постоји пословица која каже: „Реците човјеку 100 пута да је свиња и он ће 101 почети да се ваља у блату и грокће.“ Све поменуте стратегије су механизми самоуиништења, посебно усмјерене на младу популацију, чија је психа пластичнија. Феминистичка зараза се муњевитом брзином шири ка Истоку. Жена, заборавивиши да је она прије свега њежнији пол и мајка, под утицајем феминизма више не жели да служи свом дому него је пристала да тако рећи ринта и буде метла и лопата на тржишту рада дивљег капитализма. Такозвана „феминистичка еманципација“ је у заправо ослобађање жене од породице. Таква обмана није забиљежена у скоријој историји, ту смо дошли од класне борбе до борбе полова. Како у Србији тако и у Русији ситуација је изузетно лоша. Број абортуса је порастао, иако то на дуже стазе носи многе последице укључујући и ону најгору – уништење репродуктивног система. Занемраује се и чињеница такозваног „медицинског канибализма“ или како га ја зовем „бизниса заснованог на смрти“, односно коришћења остатака који се препродавају многим козметичким центрима и лабораторијама за експерименте са љековима из ембрионалних материјала. Та „профитабилна сировина“ постала је веома тражена. Настао је и метод примјене ћелијске трансплантације из феталних ткива који је патентиран. Ти „љекови“ се користе за повећање либида и потенције. Највећа потражња је код закржљалих богаташа којима треба подмлађивање. Вођен крилатицом Тавариша Стаљина: „Критикујеш – предлажи, предлажеш – ради, радиш – одговарај.“ мислим да је првенствено потребно кренути са друштвеног нивоа формирањем свеопште међународне федерације организација са сличним програмима која би касније могла прећи на глобални ниво. Наравно уз сарадњу са црквеним инстанцама као и повећање мисионарске дјелатности јер није довољно само нешто забранити већ и радити на просвјетљењу. Као замајац може се навести примјер Пољске (гдје је побачај дозвољен само у случају инцеста, силовања или када трудноћа угрожава живот мајке), Тексаса, а такође је и важан став папе римског да Ватикан остаје при ставу против абортуса као и истополних бракова. Такође неопходно је активно радити на правним аспектима за подршку породици и породичним вриједностима у сарадњи са државним инстанцама, како са министарством просвјете, министарством социјалног рада тако и министарством здравља. Предложио бих, и тиме закључујем, изградњу споменика нерођеној дјеци. Што више будемо држали у жижи тему биће бољи резултат.