Данас се навршава 25 година од почетка бомбардовања СР Југославије. Од тог дана је престало да постоји међународно право. Поредак изграћен послије Другог Свјетског рата се дефинитивно урушио.

Многи се данас ужасавају од бомбардовања Газе, што је наравно за сваку осуду, али су се уздржавали од осуде бомбардовања ’99-те године. Многи данас се утркују у осуди руске агресије на Украјину, а учествовали су или подржавали агресију на нашу државу. Питам се у чему је разлика!? Одговорили би: Ви сте спроводили етничко чишћење и убијали недужне цивиле. Њима су терористи ОВК и Исламске државе у Сирији, кад је иста била у расулу недужни цивили? Јер су им били од користи. Етничко чишћење на КиМ вршили су једино албански екстремисти над тамошњим србским становништвом, уз прећутну дозволу тадашње комунистичке власти. У периоду од 1945 до 1999. године забиљежен је велики број побуна и немира. Навешћу пар њих: Оружана побуна коју су предводили Шабан Полужа и Адем Воца 1945.г; Протести 1968.г; Побуна 1981.г; Оружана побуна 1998.г под командом Адема Јашарија. Све оне су имале исти циљ: Одвајање КиМ од Србије и Југославије и његово прикључење великој Албанији.

Браниоци НАТО-пакта кажу да је исти одбрамбени савез. А ја их питам коју чланицу поменутог савеза је напала СР Југославија ’99 те су оне морале да је бране. Оптужују нас за етничко чишћење они који су Сјеверну Америку очистили од Индијанаца, а Аустралију од Абориџина. Наиме, историја западноевропских држава обиљежена је ратовима и пљачком која сеже од крсташких ратова, преко колонијалних освајања Африке, Азије, Америке и Аустралије, до данас када се представљају као страни инвеститори. Тако да НАТО пакт представља реметилачки фактор у свијету, и док год буде постојао биће и нестабилности.

Бомбардовање се може посматрати као још једно у низу колонијално освајање у циљу пљачке ресурса. Догађаје прије четврт вијека поредио бих са онима из 1914.године. Сарајевском атентату је пандан наводни масакр у селу Рачак. Јулском ултиматуму Аустро-Угарске пандан је анекс Б уговора у Рамбујеу. Као што је Аустро-Угарска хтјела да искористи слабост Русије 1914.г, тако је НАТО искористио слабост Русије 1999.г да нападне СР Југославију. Кошаре и Паштрик представљају пандан Церу и Колубари. Здруженој аустро-њемачкој и бугарској офанзиви на Србију 1915.г пандан су догађаји 5-ог октобра 2000.године. Навео бих једну разлику: Црна Гора је, упркос аусртоугрским обећањима о територијалном проширењу, безусловно стала уз Србију. Док је Црна Гора 1999-те године издајнички понијела. Због чега се, као њен грађанин , и данас стидим.

Заузетост Русије у Украјини, колетивни запад користи да би ријешио косовско питање онако како су они замислили. Преко марионетске владе на челу са Куртијем, врше се разни притисци на Србе на КиМ. Циљ тога је вјероватно да се Србија увуче у неки нови рат, да би НАТО опет интервенисао. Ако не би војно интервенисали, онда би, у евентуалном сукобу, помагали албанске екстремисте, као што помажу Украјину. Србији би, као и Русији 2014.године, увели санкције, да би је економски исцрпјели. Ако до тога дође, ја бих, као историчар, им препоручио да се сјете царинског рата са Аустро-Угарском и тако нађу решење.

Ми Црногорци морамо показати да постоји Црна Гора из 1914.г, и да ову из 1999-те морамо надвладати како знамо и умијемо. Политичарима бих препоручио да се уздрже од анстисрбских и антируских потеза. Јер су до сад показали да не вриједе више од једне лименке, како их на западу третирају. Треба да се сјете како су прошли Слободан Милошевић и Зоран Ђинђић. А ми као народ морамо да покажемо да нам је образ пречи од државног посла.

Овим текстом не призивам рат, али нијесам слијеп да не видим како се регион наоружава, како се стално чује ратна реторика. Ми као народ морамо да прихватимо ту могућност. Ако је прихватимо, мања је вјероватноћа да ће се рат десити. Ако се исти деси, мање ћемо страдати. Желим да вјерујем да смо извукли поуке из прошлости.

Миливоје Мићо Вишњић

Дипломирани професор историје и географије